Povelja Ujedinjenih nacija za zastitu covekove prirodne okoline
 
(Najlepsti tekst, ikada napisan, o covekovoj prirodnoj okolini).

Davne 1854 godine predsednik Vasington je pozeleo da kupi velika podrucja indijanske zemlje i obecao rezevrat indijanskom narodu. Na taj zahtev, indijanski poglavica, SIJETL odgovorio je pismom - ciji tekst danas predstavlja POVELJU UN O ZASTITI COVEKOVE PRIRODNE OKOLINE. To pismo i danas pleni dirljivom lepotom izraza, dubokim osecajem za prirodu i covekovu okolinu i, neumanjenom snagom, posle tacno 148 godina - OPOMINJE i danasnjeg coveka svojom savremenom porukom.

Moramo se duboko zamisliti nad ovim prorocanskim mislima nastalim jos u predproslom veku, a koje su toliko atktuelne i u sadasnjoj ekoloskoj situaciji u svetu! Treba, vec danas, preduzeti sve da uskladimo savremeno zivljenje sa covekovom okolinom, da podjednako unapredimo i jedno i drugo, DA VRATIMO PRIRODU SEBI SAMIMA I GENERACIJAMA STO DOLAZE !!!

Tekst pisma - Povelje :

Kako mozete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam  je strana. Ako mi ne posedujemo svezinu vazduha i bistrinu vode, kako Vi to mozete kupiti?
Svaki deo te zemlje je svet za moj narod, svaka sjajna borova iglica, svaka pescana obala, svaka magla u tamnoj sumi, svaki insekt - svete su u pamcenju i uskustvu moga naroda, sokovi koji kruze kroz drvece nose secanja na crvenog coveka.
Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svog rodjenja kada odu u setnju medju zvezdama. Nasi mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu zemlju, jer ona je majka crvenog coveka. Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisavo cvece nase su sestre. Jelen, konj, veliki orao - svi su oni nasa braca. Stenoviti vrhunci, socni pasnjaci, tela ponija i covek - svi pripadaju istoj porodici.
Tako, kada veliki poglavica iz Vasingtona salje glas da zeli kupiti nasu zemlju, trazi previse od nas. Veliki poglavica salje glas da ce nam sacuvati mesto, tako da cemo mi sami moci da zivimo udobno. On ce nam biti otac i mi cemo biti njegova deca.  Mi cemo razmotriti vasu ponudu da kupite nasu zemlju, ali to nece biti tako lako, jer ta zemlja je sveta za nas.
Ta sjajna voda sto tece brzacima i rekama nije samo voda vec i krv nasih predaka. Ako vam prodamo zemlju, morate se setiti da je to sveto i morate uciti vasu decu da je to sveto i da svaki obraz u bistroj vodi jezera prica dogadjaje i secanja moga naroda. Zubor vode gas je oca moga!
Reke su nasa braca. One nam utezuju zedj. Reke nose nase kanue i hrane nasu decu. Ako Vam prodamo nasu zemlju, morte se setiti i uciti vasu decu da su reke nasa braca, i Vasa, i morate od sada dati rekama dobrotu kakvu bi ste pruzili svakome bratu.
Mi znamo da beli covek ne razume nas zivot. Jedan deo zemlje njemu je isti kao i drugi, jer on je stranac koji dodje nocu i uzima od zemlje sve sto zeli. Zemlja nije njegov brat, nego  njegov neprijatelj, i kada je pokori on krece dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja sto mu decu radja zaborvaljeni su. Odnosi se prama majci - zemlji, prema bratu - nebu kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prozderace zemlju i ostaviti samo pustos.
Ne znam. Nas nacin je drugaciji nego Vas. Izgled vasih gradova bode oci crvnog coveka. Ali mozda je to jer je crveni covek divlji i ne razume.
Nema mirnog mesta u gradovima belog coveka. Nema mesta gde se cuje otvaranje listova u prolece ili drhtaj krilaca vilinog konjica. Ali, mozda je to jer sam divlji i ne razumem. Buka jedino deluje kao uvreda za usi. I sta je to zivot ako covek ne moze cuti usamljeni krik kozoroga ili nocnu prepirku zaba u bari? Ja sam crveni covek i ne razumem. Indijanac vise voli blagi zvuk vetra kada se poigrava licem mocvare, kao i miris vetra ociscen podnevnom kisom, namirisam borovim.
Vazduh je skupocen za crvenog coveka jer sve zivo deli jednak dah: zivotinja, drvo covek. Beli covek ne izgleda kao da opaza smrad. Ali ako Vam prodamo nasu zemlju, morate se setiti da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj duh sa svim zivotom koji podrzava. Vetar sto je mom dedi dao prvi dah takodje ce prihvatiti i njegov poslednji uzdah. Ali ako vam prodamo nasu zemlju, morate je cuvati kao svetinju, kao mesto gde ce i beli covek moci doci da okusi vetar sto je zasladjen mirisom poljskog sveca.
Tako cemo razumeti Vasu ponudu da kupite nasu zemlju. Ako odlucimo da prihvatimo, postavicu jedan uslov: BELI COVEK SE MORA ODNOSITI PREMA ZIVOTINJAMA OVE ZEMLJE KAO PREMA SVOJOJ BRACI !
Ja sam divljak i ne razumem neki drugi nacin. Video sam hiljade raspadajucih tela bizona u preriji sto ih je ostavio beli covek ustrelivsi ih iz prolazeceg voza. Ja sa divljak i ne razumem kako dimeci gvozdeni konj moze biti vazniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo zivi.
Sta je covek bez zivotinja? Ako sve zivotinje odu, covek ce umreti od velike usamljenosti duha. Sta god se desilo zivoti- njama, ubrzo ce se dogoditi i coveku. Sve stvari su povezane.
 Morate nauciti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Tako ce oni postovati zemlju. Recite vasoj deci da je zemlja sa nama u srodstvu. Ucite vasu decu, kao sto cinimo mi sa nasom, da je zemlja nasa majka. Sta god snadje zemlju, snacice i sinove zemlje. Ako covek pljuje na tlo, pljuje na sebe samog!
To mi znamo: zemlja ne pripda coveku, covek pripada zemlji!  To mi znamo, sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane.
Sta god snadje zemlju, snacice i sinove zemlje. Covek ne tka tkovo zivota, on je samo struk u tome. Sta god cini tkanju, cini i sebi samome.
Cak i beli covek, ciji Bog govorii i seta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne moze biti izuzet iz zajednicke sudbine. Mi mozemo biti braca posle svega. Videcemo. Jednu stvar znamo koju ce beli covek jednog dana otkriti - nas Bog je isti Bog!  Vi sada mozete misliti da ga Vi imate, kao sto zelite imati nasu zemlju. Ali to ne mozete, on je bog i za belog coveka. Ta zemlja je draga njemu i skoditi zemlji jeste prezirati njenog stvoritelja. Beli takodje trebaju prolaz, mozda brze nego sva druga plemena. Zaprljajte Vas krevet i jedne noci ugusicete se u vlastitom smecu.
Ali u Vasoj propasti svetlecete sjajno potpaljeni snagom Boga koji Vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njom i nad crvenim covekom. Sudbina je misterija za nas, jer mi ne znamo kada ce svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni uglovi sume, teski zbog mirisa mnogih ljudi i pogleda na zrele brezuljke zamrljan brbljajucom zicom. Gde je prasuma? Gde je orao? Otisao je. To je kraj zivljenja i pocetak borbe za prezivljavanje.